bg_image

Историјат Друштва

 

 

Водопривредно друштво „Сибница“ ДОО Београд постоји од 1922. године. Основано је као Дунавско-Тамишка водна задруга. Мењало је правну форму, али је делатност одбране од поплава, заштите од штетног дејства вода и уређење водног подручја Панчевачког рита до данас остала непромењена. 

 

ИСТОРИЈАТ 

1922 - 2024

 

Период од 2002 - ...

2002. године била је задња промена назива Предузећа у Водопривредно предузеће Д.П. "Сибница", п.о. Београд.

2015. године држава преузима власничка права и дотадашње предузеће организује као једночлано друштво с ограниченом одговорношћу под називом Водопривредно друштво "Сибница" друштво с ограниченом одговорношћу Београд са седиштем у Београду, Панчевачки пут 200.

Под овим називом друштво послује и данас.

Период од 1989 - 2002

 

Период од 1989 - 2002

У складу са уставним променама Скупштина СР Србије донела је 26. октобра 1989. год. нови Закон о водама, са важношћу за целу територију Републике.

Новим законом о водама предвиђено је формирање 7 водних подручја и оснивање Друштвеног фонда за воде Србије, који преузима права и обавезе дотадашњих Самоуправних интересних заједница.

У новонасталим околностима ООУР "ПКБ Водопривреда" је престала са радом 15. септембра 1989. године и наставила да обавља делатност у Предузећу за шумарство, водопривреду и хортикултуру "ПКБ Сибница".

У складу са новим законским прописима основано је Предузеће за водопривреду "ПКБ Сибница" п.о., са својством правног лица које је као правни субјект уписано у регистар Привредног суда у Београду 5. фебруара 1992. године.

Од 1999. године Према новом Статуту, Предузеће за водопривреду "ПКБ Сибница" д.п., ул. Панчевачки пут 200, послује друштвеним капиталом и има својство правног лица, које стиче уписом у судски регистар као друштвено предузеће.

Период од 1989 - 2002

 

Период од 1962 - 1989

Водопривредни погон "Крњача" у саставу ПКБ - 31. октобра 1962. године на Скупштини Дунавско-тамишке водне заједнице донета је одлука о припајању Водне заједнице Пољопривредном комбинату "Београд".

У оквиру тадашњих уставних промена у држави и интензивних интеграционих процеса у привреди, 26. априла 1972. год. формира се Шумско-водопривредно газдинство "Сибница" у саставу ПК "Београд", које под овим називом послује до 31. децембра 1976. године.

ООУР "ПКБ Водопривреда" - На основу Закона о удруженом раду (Сл.лист СФРЈ бр.56/76) донета је одлука на Збору радника о формирању Основне организације удруженог рада за водопривредне делатности "Водопривреда"-Крњача са почетком рада од 1. јануара 1977. године.

Период од 1962 - 1989

 

Период од 1922 - 1962

24. септембра 1922. год. основана је Дунавско – Тамишка водна задруга

1922-1945 год. Водна задруга је имала статус правног лица, али су државни органи вршили надзор над њеним радом.

Иако територија Панчевачког рита није припадала АП Војводини, Дунавско-тамишка водна задруга је у првим послератним годинама деловала као саставни део водопривреде Војводине.

Средином 1947. године укинуте су дотадашње водне задруге и заједнице и формиране Управе вода на челу са Главном управом вода у Новом Саду. Једна од 11 новоформираних Управа била је са седиштем у Панчеву, у чији састав су ушле дотадашње Дунавска- тамишка водна задруга и Доњедунавска водна задруга. Ова реорганизација је створена у оквиру тек донетог Петогодишњег плана развоја народне привреде ФНРЈ за период од 1947-1951. године, са којим је почело потпуно планско-административно управљање водопривредом. Новоформиране водне управе биле су у суштини државни органи, са системом финансирања претежно из буџета.

У складу са завршном одредбом Уредбе о водним заједницама, Главни извршни одбор АП Војводине укинуо је 20. фебруара 1952. године Управу вода у Панчеву и на њеној територији убрзо формирао две водне заједнице, од којих је Дунавско-тамишка била надлежна за Панчевачки рит.

1953. израђена је прва водопривредна основа Панчевачког рита.

Период од 1922 - 1962

 

 

Територија је окружена рекама Дунав и Тамиш а на северу каналом Карашац. Око ње се налази одбрамбени насип дужине 90 km, каналском мрежом укупне дужине око 850 km подељена је на 6 сливова и два подслива који носе називе црпних станица помоћу којих се вода евакуише са подручја. Значајан податак за ово подручје је да има најгушћу каналску мрежу у Европи. Са водног аспекта представља један од најкомплекснијих хидросистема са веома сложеним водним режимом.

У дугачком и богатом историјату овог предузећа издваја се неколико значајних периода:

  • Од 1929. до 1933. године изграђен је одбрамбени насип.
  • Радови на мелиорационим објектима завршени су 1935. године као и изградња црпне станице Овча и Борча.
  • Након поплавних таласа 1936. године, радило се и даље на унапређењу система заштите.
  • 1936. израђен је први генерални план одбране од поплава.
  •  У периоду од 1954-1962. године изграђено је 5 црпних станица и знатно повећана дужина каналске мреже.
  • За потребе наводњавања 1956. године изграђена је црпна станица Кишвара.
  • 80-их  извршена је хоризонтална цевна дренажа на укупној површини од 6.140 ha пољопривредног земљишта
  • Од 1983. до 1985. године извршена је реконструкција дунавског насипа.