2002. године била је задња промена назива Предузећа у Водопривредно предузеће Д.П. "Сибница", п.о. Београд.
2015. године држава преузима власничка права и дотадашње предузеће организује као једночлано друштво с ограниченом одговорношћу под називом Водопривредно друштво "Сибница" друштво с ограниченом одговорношћу Београд са седиштем у Београду, Панчевачки пут 200.
Под овим називом друштво послује и данас.
У складу са уставним променама Скупштина СР Србије донела је 26. октобра 1989. год. нови Закон о водама, са важношћу за целу територију Републике.
Новим законом о водама предвиђено је формирање 7 водних подручја и оснивање Друштвеног фонда за воде Србије, који преузима права и обавезе дотадашњих Самоуправних интересних заједница.
У новонасталим околностима ООУР "ПКБ Водопривреда" је престала са радом 15. септембра 1989. године и наставила да обавља делатност у Предузећу за шумарство, водопривреду и хортикултуру "ПКБ Сибница".
У складу са новим законским прописима основано је Предузеће за водопривреду "ПКБ Сибница" п.о., са својством правног лица које је као правни субјект уписано у регистар Привредног суда у Београду 5. фебруара 1992. године.
Од 1999. године Према новом Статуту, Предузеће за водопривреду "ПКБ Сибница" д.п., ул. Панчевачки пут 200, послује друштвеним капиталом и има својство правног лица, које стиче уписом у судски регистар као друштвено предузеће.
Водопривредни погон "Крњача" у саставу ПКБ - 31. октобра 1962. године на Скупштини Дунавско-тамишке водне заједнице донета је одлука о припајању Водне заједнице Пољопривредном комбинату "Београд".
У оквиру тадашњих уставних промена у држави и интензивних интеграционих процеса у привреди, 26. априла 1972. год. формира се Шумско-водопривредно газдинство "Сибница" у саставу ПК "Београд", које под овим називом послује до 31. децембра 1976. године.
ООУР "ПКБ Водопривреда" - На основу Закона о удруженом раду (Сл.лист СФРЈ бр.56/76) донета је одлука на Збору радника о формирању Основне организације удруженог рада за водопривредне делатности "Водопривреда"-Крњача са почетком рада од 1. јануара 1977. године.
24. септембра 1922. год. основана је Дунавско – Тамишка водна задруга
1922-1945 год. Водна задруга је имала статус правног лица, али су државни органи вршили надзор над њеним радом.
Иако територија Панчевачког рита није припадала АП Војводини, Дунавско-тамишка водна задруга је у првим послератним годинама деловала као саставни део водопривреде Војводине.
Средином 1947. године укинуте су дотадашње водне задруге и заједнице и формиране Управе вода на челу са Главном управом вода у Новом Саду. Једна од 11 новоформираних Управа била је са седиштем у Панчеву, у чији састав су ушле дотадашње Дунавска- тамишка водна задруга и Доњедунавска водна задруга. Ова реорганизација је створена у оквиру тек донетог Петогодишњег плана развоја народне привреде ФНРЈ за период од 1947-1951. године, са којим је почело потпуно планско-административно управљање водопривредом. Новоформиране водне управе биле су у суштини државни органи, са системом финансирања претежно из буџета.
У складу са завршном одредбом Уредбе о водним заједницама, Главни извршни одбор АП Војводине укинуо је 20. фебруара 1952. године Управу вода у Панчеву и на њеној територији убрзо формирао две водне заједнице, од којих је Дунавско-тамишка била надлежна за Панчевачки рит.
1953. израђена је прва водопривредна основа Панчевачког рита.